Jedan od oblika u kojem se imovina iskazuje u bilansu stanja je i neuplaćeni upisani kapital. Naime, neuplaćeni upisani kapital je specifično potraživanje od osnivača društva koji su se ugovorom o osnivaju ili drugim aktom obavezali da će u određenom roku u društvo uneti određene uloge (u novcu, stvarima ili pravima). Imajući ovo u vidu, neuplaćeni upisani kapital zadovoljava definiciju sredstava i kriterijume za priznavanje sredstava (Okvir MSFI stav 89) jer je verovatno da će po ovom osnovu „buduće ekonomske koristi priticati u preduzeće“ a takođe „ima vrednost koja može pouzdano da se izmeri“. Prema tome, i upisani neuplaćeni kapital je, po našem mišljenju, predmet popisa u skladu sa članom 18. stav 2. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 46/06).
Imajući u vidu prethodno izneto, komisija za popis treba da ima sledeće zadatke:
- - da utvrdi da li je u početnom stanju izvršeno razdajanje osnovnog kapitala na uplaćeni i neuplaćeni deo;
- - da popiše stanja na računima grupa 00 i 31. (Popis se vrši posle knjiženja svih promena na ovim računima u toku godine, uključujući i svođenje na srednji kurs ako postoji valutna klauzula);
- - da utvrdi osnov za sprovedena knjiženja (kontrola dokumentacije o upisu i uplatama kapitala);
- - da utvrdi da li su osnivači izvršavali uplate u ugovorenom roku (ako to nije slučaj, osnivač je dužan da društvu plati kamatu, odnosno nadoknadi štetu. Ako je u pitanju novčani ulog za period kašnjenja obračunava se zatezna kamata uskladu sa Zaknom o visini stope zatezne kamate)