Prema odredbama Zakona o radu (čl. 197. i čl. 198), poslodavac može za obavljanje poslova koji ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
-nezaposlenim licem,
-zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena,
-korisnikom starosne penzije,
-licem koje je član omladinske ili studentske zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Ugovor po ovom osnovu zaključuje se u pisanom obliku i obavezno sadrži podatke o licu koje obavlja privremene i povremene poslove, vrstu posla i način njegovog izvršenja, rok izvršenja posla, radno vreme i naknadu za rad.
Osnovna obeležja rada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, koja su od značaja za zaključivanje ugovora, obračun naknada i drugih primanja, kao i poreza i doprinosa, su:
-ovi poslovi ne predstavljaju radni odnos;
-to su poslovi koji se obavljaju po ugovoru van radnog odnosa;
-potreba za njihovim obavljanjem se pojavljuje u kraćem vremenskom periodu;
-to su poslovi koji ne mogu da traju duže od 120 radnih dana
-privremeni i povremeni poslovi ograničeni su vremenski i jedno lice može da radi najduže 120 radnih dana na istom poslu kod jednog poslodavca. Po završetku tog posla, može da zaključi ugovor o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje drugih poslova;
-u 120 radnih dana ne računaju se radni dani u kojima lice koje obavlja privremene i povremene poslove nije radilo zbog bolesti ili druge vrste odsustvovanja sa rada;
-u rad od 120 radnih dana računaju se samo radni dani, bez obzira koliko je trajalo radno vreme (3, 6 ili 12 časova);
-radno vreme se utvrđuje ugovorom i, po pravilu, se poklapa sa radnim vremenom zaposlenih;
-posao može da se obavlja sa punim ili nepunim radnim vremenom, a ako je lice u radnom odnosu kod drugog poslodavca sa nepunim radnim vremenom, ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da se zaključi samo za preostali deo radnog vremena do punog radnog vremena;
-ovi poslovi mogu da budu iz delatnosti ili van delatnosti poslodavca;
-poslodavac i lice koje obavlja privremene i povremene poslove ugovaraju vrstu posla i način izvršenja;
-Zakonom o radu nije utvrđena obaveza za poslodavaca da licu koje obavlja privremene i povremene poslove obezbedi druga prava koja imaju zaposleni, s obzirom da ovi poslovi ne predstavljaju radni odnos. Međutim, ne postoji smetnja da se u ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova utvrde i neka prava koja imaju zaposleni, kao što su pravo na naknadu troškova prevoza na posao i sa posla, naknadu troškova za službeni put, za ishranu u toku rada, godišnji odmor, regres za vreme korišćenja godišnjeg odmora i druga prava, ako je tu mogućnost predvideo svojim opštim aktom.