Razlike između privrednih društava i preduzetnika, uslovljavaju i bitno različit poreski tretman uzimanja iz imovine za privatne potrebe njihovih vlasnika. U ovom tekstu pokušaćemo da ukažemo na suštinske pravno-statusne razlike u pravnom položaju između ovih predmetnih subjekata. 

Privredno društvo je pravno lice koje osnovano u cilju sticanja dobiti. Dakle, privredno društvo ima poseban pravni subjektivitet, odvojen od pravnih subjektiviteta njegovih vlasnika. To znači da privredno društvo ima svoju imovinu koja je odvojena od imovine njegovih vlasnika. 

To dalje znači da vlasnici ne mogu svojevoljno raspolagati imovinom društva, već društvo svojom imovinom raspolaže samostalno preko svojih organa, dok vlasnici privrednog društva imaju pravo na dividendu, pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuju privredna društva. 

Takođe, društvo za svoje obaveze odgovara svojom imovinom, dok njegovi vlasnici za svoje lične obaveze odgovaraju svojom ličnom imovinom (u koju ulaze udeli, odnosno akcije koje imaju u društvu), što znači da poverioci vlasnika ne mogu svoje potraživanje da namire iz imovine društva. 

Međutim, vlasnik društva može svojom ličnom imovinom odgovarati za obaveze društva ako, između ostalog, koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina (član 18. stav 1. tačka 2) Zakona o privrednim društvima. 

Sa druge strane, preduzetnik je sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji (član 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima). 

Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom – i ličnom i poslovnom. Dakle, poslovna imovina preduzetnika i njegova lična imovina predstavljaju jedinstvenu pravnu celinu. Takođe, odgovornost za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra. 

Ovo pravno razlikovanje između privrednog društva i preduzetnika odražava se i na poreski aspekt uzimanja iz imovine.