U slučaju prenosa priznanice bez založnice, prijemnik stiče pravo da zahteva predaju robe, ukoliko isplati imaoca založnice ili položi skladištaru iznos koji mu sleduje na dan potraživanja robe. Osoba koja poseduje priznanicu bez založnice može tražiti prodaju robe, ukoliko cena koštanja iste zadovoljava iznos na koji ima pravo imalac založnice, sa tim da se sav ostvareni višak od prodaje njemu preda. Kada je reč o zamenjivim stvarima imalac priznanice može tražiti deo robe od skladištara u zamenu za novac.

 

Promet dobara nastaje onog dana kada se prava raspolaganja dobrima prenesu na primaoca, ukoliko se roba isporuči bez otpreme, odnosno prevoza. Kod predaje priznanice nije jasno da li dolazi do prenosa prava raspolaganja dobrima. Zato je prilikom svakog slučaja potrebno sagledati sve okolnosti. U skoro svim slučajevima prenos priznanice se može tretirati kao promet založene robe.

 

Takođe vrlo često dolazi do slučaja da ostavilac robe preda prizanicu a zadrži založnicu, kao način da obezbedi naplatu. U tom se slučaju smatra da je promet robe izvršen i pristupa se evidentiranju robe kao prilikom prodaje iste. Drugi slučaj je da ostavilac robe preda jednom licu priznanicu a drugom založnicu. U ovakvim slučajevima prenos priznanice predstavlja promet robe, koja se nalazi pod zalogom. Na ovaj način imalac priznanice može raspolagati robom, u slučaju da isplati imaoca založnice. Prenos založnice ne predstavlja promet već samo stavljanje robe pod zalogu, zbog čega se obračunava PDV.

 

Primalac priznanice, obveznik PDV mora da obračuna PDV na vrednost prodate robe čiji vrši prenos.