Zakonom o radu utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je po zakonu neradan dan (član 114). Prema ovoj odredbi, zaposleni za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih dvanaest meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. 

Za državne službenike i nameštenike, Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika utvrđeno je da državni službenik i nameštenik koji nije radio na dan praznika koji je po zakonu neradan dan, ima pravo na naknadu plate u visini osnovne plate, kao da je radio (član 32.). To znači da državni službenik koji odsustvuje na dan praznika, dobija naknadu plate u istom iznosu, kao i plata koju bi ostvario da je radio u te dane.

Za zaposlene u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u članu 37. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, utvrđeno je da se plata prima i za dane praznika za koje je Zakonom predviđeno da se ne radi. To podrazumeva da zaposleni u ovim organima i organizacijama za vreme odsustvovanja sa rada u dane praznika ne primaju naknadu plate, već platu u visini koju bi ostvarili da rade u mesecu u kome odsustvuju sa rada po ovom osnovu. 

Za ostale budžetske korisnike – javne službe, agencije, ustanove i druge, na koje se ne primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, i Zakon o radnim odnosima u državnim organima, naknada plate za odsustvovanje na dan praznika koji je neradan dan utvrđuje se u skladu sa opštim propisima o radu. To znači da se utvrđuje u skladu sa članom 114. Zakona o radu.

U slučaju da je zaposleni, kome se isplaćuje naknada zarade, u prethodnih dvanaest meseci koji služe kao osnov za utvrđivanje visine naknade zarade, bio delimično odsutan sa rada (npr. na bolovanju ili odsustvu za koje vreme je primao naknadu zarade), kao osnov za naknadu zarade za dane praznika uzela bi se samo ostvarena zarada (ne i naknada zarade) i časovi rada provedeni na radu za koje je ostvarena zarada. 

Ukupna zarada ostvarena u prethodnih dvanaest meseci (bez naknade) delila bi se sa ukupnim časovima rada za koje je zaposleni ostvario zaradu (bez časova bolovanja ili odsustva) i dobijena vrednost zarade po radnom času služila bi kao osnov za obračun naknade zarade za dane odsustvovanja na dan praznika. Posebno treba napomenuti da se u zaradu koja predstavlja osnov za obračun naknade uzimaju sva primanja, koja po zakonu čine zaradu, a koja je zaposleni ostvario za tih dvanaest meseci (zarada ostvarena za vreme provedeno na radu, radni učinak, topli obrok, regers, uvećana zarada, nagrade, bonusi i dr.).