Po istom principu, kao i kod raspodele troškova zajedničkog korišćenja poslovnog prostora vrši se i prefakturisanje kod raspodele zajedničkih troškova i u drugim slučajevima. Tako su se npr. u praksi pojavili slučajevi prefakturisanja zajedničkih troškova osiguranja ili troškova reklame. 

Naime, u praksi se javljaju slučajevi kada polisa osiguranja glasi na jedno privredno društvo, a korisnici osiguranja su više privrednih društava. U tom slučaju se troškovi osiguranja dele između nosioca polise i ostalih korisnika osiguranja, u zavisnosti od vrednosti osigurane imovine. 

Po osnovu prefakurisanja pripadajućih troškova osiguranja od strane nosioca polise osiguranja, ostalim korisnicima osiguranja, ne nestaje obaveza obračunjavanja PDV, s obzirom da se radi o raspodeli zajedničkih troškova, a ne o naknadi ili delu naknade za izvršeni promet dobara ili usluga. Napominjemo da je promet usluga osiguranja oslobođen PDV, tako da privredno društvo na koje glasi polisa osiguranja nema uopšte prethodni porez po računu osiguravajućeg društva (PDV nije ni obračunat). 

Pored raspodele troškova osiguranja, na isti način se tretira i prefakturisanje zajedničkih troškova reklame nekog proizvoda, u slučaju kada račun za pružene usluge reklame glasi na jedno lice, dok se troškovi reklame dele među svim korisnicima reklame, tj. licima koji distribuiraju taj proizvod (dilerima). I u slučaju raspodele troškova reklame obveznik PDV na kojeg glasi račun za izvršenu uslugu, nema pravo da PDV iskazan na tom računu odbije u celosti, već samo iznos PDV koji je u srazmeri sa delom troškova koji taj obveznik snosi. Deo troškova koji snose ostali korisnici reklame, primalac računa prefakturiše sa pripadajućim PDV (dakle ne obračunava PDV na prefakturisane troškove, već prefakturiše deo troškova po računu u kojima je sadržan pripadajući deo PDV obračunat od strane pružaoca usluge reklame). 

Ipak, ovo se ne može smatrati generalnim stavom uvek kada se dele troškovi reklame, jer postoje slučajevi u kojima se faktički ne radi o podeli zajedničkih troškova, već o ustupanju prava na reklamu (npr. prikazivanje određene reklame na određenoj teritoriji i sl.), što se smatra uslugom. Stoga u svakom konkretnom slučaju, na osnovu svih okolnosti i prava i obaveza utvrđenih ugovorom, obveznik PDV treba da utvrdi da li se radi o podeli zajedničkih troškova ili o prometu usluga.