PDV je opšti porez na potrošnju koji se, u skladu sa odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost, obračunava na promet dobara i usluga i uvoz dobara. 

Uvozom dobara smatra se unos dobara u carinsko područje Republike Srbije i na obračunavanje i naplatu PDV kod uvoza primenjuju se carinski propisi, ako Zaknonom nije drugačije uređeno. Aktivnosti i radnje koje se ne smatraju prometom dobara i usluga (odnosno uvoz dobara), nisu predmet oporezivanja PDV. 

 

S tim u vezi, potraživanje i primanje novčanih sredstava po nekom drugom osnovu, a ne po osnovu prometa dobara ili usluga (tj. naknade za izvršeni promet), nije predmet oporezivanja PDV. Tako npr. potraživanje novčanih sredstava na ime naknade štete ili donacije, ne oporezuje se PDV. Isto tako potraživanje novčanih sredstava na ime refundacije troškova koji nisu nastali u vezi sa prometom dobara i usluga, nije predmet oporezivanja PDV, s obzirom da ova novčana sredstva ne predstavljaju naknadu ili deo naknade za promet dobara i usluga.  

 

Upravo to je i osnovni kriterijum za razlikovanje slučajeva u kojima postoji obaveza zaračunavanja PDV na iznos troškova koji se potražuje i slučajeva u kojima ne postoji obaveza obračunavanja PDV. Za potraživanje troškova i u jednom i drugom slučaju u praksi se odomaćio termin “prefakturisanje troškova”, koji iako nije zakonski termin, često se koristi. 

Poreski tretman prefakturisanja troškova zavisi od odgovora na pitanje da li se troškovi koji se prefakturišu smatraju troškovima zaračunatim (sporednim) kod prometa dobara i usluga, tj. naknadom ili delom naknade za izvršeni promet, ili troškovima koji su nastali po drugom osnovu. Zavisno od toga, određuje se i način prefakturisanja troškova. Naime, po osnovu prefakturisanja troškova koji se ne smatraju naknadom ili delom naknade za izvršeni promet, ne izdaje se račun iz člana 42. Zakona.